Decentralizacija u Srbiji mora biti proces istinskih promena u društvu, koje svi treba da podrže. Ukoliko zajedno ne podržimo promene, one se neće dogoditi, a ako se ne dogode, onda će to biti ogromna šansa koju ćemo propustiti. Nivo lokalne samouprave najviše je napredovao od promena 2000. godine, jer u budžetima opština ima dva puta više novca. Ustav Srbije je omogućio korak napred ka decentralizaciji i set zakona o lokalnoj samoupravi biće usvojen u narednih nekoliko nedelja.

Svoj dalji razvoj Srbija neizostavno mora bazirati na decentralizaciji i druga alternativa tome ne postoji. Decentralizacija je jedan proces koji ima svoju svrhu, a to je da se efikasno obavljaju poslovi. Staro je pravilo da odluke treba donositi bliže nivou primene i da ih treba operacionalizovati bliže nivou primene. Stoga je decentralizacija neophodna, ali u tom procesu treba imati na umu i neka uporedna iskustva i odrediti pravu meru, shodno poslovima i potrebama društva.

Decentralizacija je, ne sastavni deo srpske tradicije, nego načina poimanja stvarnosti i to je prosto jedan poduhvat koji je Srbija iznedrila mnogo, mnogo decenija unazad. Drugo, zato što je to najefikasniji model upravljanja, treće zato što morate da iskažete poverenje prema lokalnim ljudima za koje glasaju građani koji mnogo bolje znaju koji je problem u njihovoj lokalnoj sredini i regiji, nego oni koji sede u beogradskim predstavništvima, vladama i foteljama. I broj četiri, pet ili šest je ako ne pokrenete inicijativu ljudi sa lokala, vi nećete sve potencijale za razvoj tog kraja realizovati.

Prvo treba napravti razliku između decentralizacije i regionalizacije. Socijalistička partija Srbije nije protiv decentralizacije, ali je protiv regionalizacije Srbije. Mislim da mnoge političke partije to mešaju. Kada govore o decentralizaciji misle da to treba da bude regionalizacija, da decentralizacija znači da se neke državne funkcije prenose na niže organe vlasti. Mi jesmo za to, i u tome bi se mogao naći način i put za ekonomski i svaki drugi razvoj Srbije. Međutim, imajući u vidu situaciju u kojoj se Srbija nalazi, bilo bi veoma opasno da neki taj pokušaj decentralizacije shvate kao pokušaj na neki način federalizacije Srbije, kao osnove za neke nove separatizme i nove podele u Srbiji. Demokratska stranka Srbije je imala ideju regionalizacije Srbije i od nje je odustala zato što je zaključila da ako bi Srbiju podelili na šest regiona, možda bi dobili toliko pretendenata za neke nezavisne države kasnije i tako dalje.

Na tome insistira i Evropska unija. Jedan od temelja i principa same Evropske unije jeste ravnomerni i uravnoteženi razvoj, odnosno zatrpavanje provalije između razvijenih država i zemalja na jednoj i nerazvijenih na drugoj strani. Zbog toga Evropska unija kada odvaja sredstva državama, onda ona uslovljava da sredstva mogu biti korišćena samo po istim pravilima, da se koriste za ravnomerni razvoj. U našem slučaju to znači da treba da se izvrši ona suštinska decentralizacija, a ne beogradizacija Srbije, da se ravnomerno razvijaju regioni i sva područja, ali da u tim regionima ne bude otuđenih centara moći, nego da pare i moć što više idu ka narodu, ka mesnim zajednicama, ka opštinama, ka jedinicama lokalne samouprave čiji broj mora da bude mnogo, mnogo veći nego što je danas.
upitan: Da li Srbija treba da se decentralizuje?

U suštini naša antireferendumska kampanja je bila,pre svega u suprotstavljanju tom konceptu Srbije u kome se dalje centralizuje politika odlučivanja i praktično čuva onaj sistem vrednosti koji je oduvek bio karakterističan za naše društvo. To su one vrednosti u kojima vi u potpunosti zavisite od pojedinaca. Nišlije moraju biti ti koji presudno utiču na sve one odluke koje se tiču njih konkretno. Dakle, vi morate biti ti koji odlučuju o izboru predsednika Suda, ti koji odlučuju o prvom čoveku zdravstvenog centra, o izboru direktora škole u kojoj se školujete. Vi morate da budete ti koji odlučuju o prvom čoveku policije koji se stara o sigurnosti i redu u vašem gradu. Vi morate biti ljudi koji u potpunosti raspolažu sredstvima koja se u Nišu stvaraju i morate konačno da budete ljudi koji definišu viziju razvoja grada. Ako u svemu zavisite od nekoga u Beogradu, čak i da je dobronameran, a najčešće nije, ti rezultati će biti više nego loši, šta više poražavajući.
upitan: Da li decentralizacija i regionalizacija doprinose propadanju države?